О књизи: година / „На балкону је припремљен сто за вечерњи чај. Господарица куће, Васа Макаровна Барвинскаја, бацила је последњи критички поглед на сто и установила да је све у реду. Самовар, у коме се са стране блиставо огледало зеленило баште, а одозго бистра лазура неба, светлуцао је као злато. Уље је постало жуто у посуди са кристалним уљем. Стакло чаша, сребро кашика и белина холандског столњака били су беспрекорни. Васа Макаровна је помислила да би било лепо да уместо домаћег белог хлеба, који је већ помало бајат, уместо домаћег белог хлеба стави переце и укусне колачиће, али је схватила да ће се гости, наравно, извинити, јер где да добити све ово, живећи на седам миља од града, и, штавише, на фарми. Са овом мишљу полако је сишла низ степенице балкона у башту да тражи госте – брата са женом и младом снајом, суседног земљопоседника и официра.…»